Iako je više u govoru zastupljen naziv bitmap, činjenica je da se mnogo češće može čuti termin raster, odnosno rasterska grafika, a koji je primarno vezan za oblast profesionalne obrade fotografija.
Zapravo, ovaj pojam se definiše kao specifičan način obrade slike, a koji uključuje matricu obojenih tačaka, to jest takozvanih piksela i koja je u ovom slučaju dvodimenzionalna. U okviru svakog od tih piksela se nalazi informacija o konkretnoj boji, a što isključivo zavisi od sistema boja u kome se ova vrsta grafike radi.
Kada je u pitanju kvalitet bitmapa, odnosno rastera, on se definiše na dva načina i to preko dubine palete boja, kao i putem rezolucije. Određenje pojma rezolucija je vezano za konkretan broj kolona i redova u okviru određene matrice, a što svakako ima uticaja na definisanje kvaliteta rasterske grafike, to jest bitmapa. Osim rasterske, u praksi se primenjuje i vektorska grafika, odnosno vektor, a ona podrazumeva da se određena fotografija definiše uz primenu različitih geometrijskih oblika i to onih koji se svrstavaju u jednostavnije, a to su zapravo linije, tačke, krive i poligoni, stim da su oni utemeljeni zapravo na određenim matematičkim formulama. Podrazumeva se da i bitmap i vektorska grafika imaju svoje prednosti i mane, ali je takođe naglašeno da se svaka od njih pojedinačno primenjuje u različitim situacijama. Jedna od osnovnih mana rasterske grafike jeste što ona na određenom disku zauzima mnogo više mesta nego kada je izrađena vektorska grafika.
Preciznije određenje pojma bitmap, odnosno raster jeste da je to kompozicija, to jest struktura određenih podataka koji se prikazuju u pravougaonoj mreži piksela. Zapravo se oni prikazuju pomoću tačno obojenih tačaka, a koje mogu biti vidljive ako se odštampaju na posebnom papiru, odnosno mogu da budu uočljive i uz primenu monitora ili kada se prikazuju na određenom mediju.
Konkretna fotografija, to jest sadržaj koji se na ovaj način obrađuje se može sačuvati u različitim formatima, a najpre u onome koji se primenjuje kada je potrebno određeni materijal uvrstiti u video memoriju, stim što raster može biti sačuvani i kao takozvana bit - mapa, koja u principu može biti sačuvana potpuno nezavisno od određenog uređaja. A kada je u pitanju bit – mapa, njene dimenzije su vezane kako za visinu određenog lica koje se obrađuje, tako i za njegovu širinu, a izraženo u pikselima, te se isto tako određuju i po broju bita po pikselu. A zapravo to znači da se upravo na taj način određuje broj nijansi koje se tom prilikom mogu prezentovati.
Svakako bitovi imaju primenu i u drugim oblastima, a kada je potrebno definisati vrednost, stim da je primarno njihova zastupljenost vezana za oblast informacionih tehnologija.
Već je pomenuto da su rasteri usko zavisni od rezolucije, a to znači da ako rezolucija uvećava, dolazi do smanjenja njihovog kvaliteta, što se smatra jednim od najvažnijih nedostataka ovakve vrste obrade. Upravo zato se u određenim situacijama i primenjuje vektorska grafika, iako se uopšteno bitmap tretira kao mnogo jednostavniji za korišćenje i to najpre kada se obrađuju likovi na fotografijama, a koji bi trebalo da budu naročito realistični.
Obično se rasteri obrađuju u programu Photoshop, što ne znači da ne mogu biti obrađivani i u drugim računarskim programima, a tom prilikom se posebna pažnja obraća na adekvatnu obradu piksela.
Zanimljivo je pomenuti da je princip obrade takav da konkretni program, tom prilikom obrađuje svaki pojedinačni piksel, a primenjuje se najčešće takozvana RGB šema boja, mada postoje i programi u kojima mogu da se izrade rasterska rešenja i koji dozvoljavaju drugačiju šemu bojenja, koja je poznata kao CMYK.