Prisutno je ukupno 4 HTTP protokola, koji su namenjeni na prvom mestu za prenošenje određenih podataka preko interneta, a koji se karakterišu kao takozvana RSS polja (RSS feeds).
Prvi među njima jeste RSS 0.91 (Rich Site Summary) sa ekstenzijom .xml, zatim RDF Site Summary, to jest RSS 1.0 i RSS 0.90, takođe sa istom ekstenzijom. Uz to, koriste se i protokoli koji se prepoznaju po ekstenziji .atom ili .xml, a u pitanju je Atom Syndication Format, te RSS 2.0 sa .xml ekstenzijom, odnosno Really Simple Syndication.
Ovakva vrsta protokola se koristi kako bi bio objavljen sadržaj određenih web stranica i to najpre onih koje podrazumevaju vrlo čestu promenu. Najčešće se RSS koristi za prikaz sadržaja kao što su online novine, na primer, jer se u tom slučaju i vesti, odnosno sami sadržaji i slike koje ih prate često menjaju. Upravo tu na scenu stupaju RSS polja, a u okviru kojih se nalazi kratak sadržaj određene internet stranice, a ponekad može tu da se pojavi i celokupan tekst, što svakako sve zavisi od njegove osnovne dužine. Isto tako, ova polja mogu da sadrže i takozvane metapodatke koji se odnose na sam sadržaj, a pod tim se najpre misli na tačan datum objavljivanja ili na ime i prezime autora teksta ili neke slike koju ova polja sadrže.
Da bi RSS polja mogla da budu očitana, neophodno je da postoji takozvani agregator dovoda, to jest RSS čitač. Princip njegovog funkcionisanja je prilično jednosatavn, a svaki pojedinačni korisnik ima mogućnost da uz opcije koje takav program nudi, izvrši i pretplatu za konkretne sadržaje iz polja.
Podrazumeva se da će svaki korisnik imati mogućnost da izabere upravo ona RSS polja iz kojih želi da dobija vesti, a bez obzira da li su ona vezana isključivo za jedan sajt ili za više njih. U tom slučaju pomenuti RSS čitač će sve one sadržaje koje bude izabrao neki korisnik uvrstiti u reku sadržaja, kako se ta opcija često naziva.
U okviru mnogih pretraživača, to jest čitača se nalazi već implementirana podrška koja omogućuje praćenje ovih polja, a najpre se misli na Opera i Mozila Firefox pretraživač. Sistem pretplate je vrlo jednostavan, te je neophodno da svaki pojedinačni korisnik tom prilikom klikne na ikonicu koja se odnosi na RSS polja ( ). Isto tako je dobro pomenuti i informaciju da mnogobrojni servisi na internetu nude mogućnost da se različiti sadržaji prebace u format koji je vezan za RSS polja.
Marta meseca 1999. godine je prvi put plasiran ovakav način pretplate i to u formi RDF Site Summary, a za to je bila zaslužna kompanije “Netskejp”. Poznato je da su Ramanatan Gaha i Den Libi kreirali prvi RSS fid, a poznata je kao verzija 0.9. Svega četiri meseca nakon toga je objavljena verzija RSS 0.91, koja je obuhvatala dodatne funkcije i tada se prvi put javlja naziv RSS (Rich Site Summary). U prvoj polovini 2001. godine je pomenutu firmu otkupila kompanija “AOL” i tada se dešavaju velike promene, jer bivaju uklonjeni praktično svi oni alati, ali i dokumentacija koja je prethodno bila vezana za RSS. Zapravo su njegovi tvorci, jednostavno rečeno kreirali dve struje, koje su uključivale objavljivanje različitih verzija, ali i naziva za pomenjte formate. Kada su prepirke između njih, odnosno između njihovih kompanija bile završene, stvoren je takozvani Atom, to jest Atom Syndication Format.
Prisutan je veliki broj različitih verzija ovog protokola, a RDF, RSS 0.90 i RSS 1.0, te RSS 0.91, kao i RSS 2.0.1 su tek neki od njih.
Kako RSS polja ne koriste takozvani Hyper Text Markup Language (HTML), a koji primenjuju svi vodeći pretraživači, to se ova polja ne mogu pregledati preko njih kao i svi ostali online sadržaji, a izuzev ako neki pretraživač nema ugrađene opcije koje to omogućuju korisnicima.