Celokupan današnji internet i njegovo funkcionisanje je zasnovano na IP grupi protokola i to onoj koja nosi oznaku TCP/IP (Transmission Control Protocol). Inače, ova oznaka obuhvata zapravo on 2 protokola koja se na internetu smatraju najbitnijim.
Primarna svrha koju TCP/IP ima je vezana za omogućavanje nesmetane komunikacije i to među računarima koji su međusobno ili na server povezani.
Definicija ovog termina koja je najprihvatljivija jeste da je u pitanju grupa protokola koja treba da omogući umreženim računarima da ostvaruju komunikaciju preko konkretne mreže, kao i da na taj način vrše deljenje različitih resursa.
Početkom 70 - ih godina prošloga veka je agencija DAPRA razvila ovaj protokol. U narednom periodu su mnogobrojni svetski proizvođači računarskih uređaja i komponenti u svoju ponudu uvrstili i uređaje koji svakako podržavaju ovaj protokol, te je vremenom on i postao najzastupljeniji. Kreatori pomenutog protokola su prvenstveno imali cilj da pronađu način da različiti računari budu međusobno povezani, a da istovremeno ne budu svi vezani za samo jedan centrali računar, te da uopšte ne zavise od njega i njegovog rada. Kreiranjem TCP/IP protokola se došlo do toga da nijedan pojedinačni korisnik ne bude ugrožen ukoliko bi, na primer došlo do poteškoća u radu centralnog računara ili ako bi došlo do njegovog kvara. A ako bi se takva situacija i dogodila, tada bi se jednostavno prelazilo na komunikaciju putem zamenskih računara, te se upravo u tome i ogleda velika prednost koju korišćenje pomenutog protokola ima. Pre nego što je kreiran TCP/IP, bio je korišćen takozvani Network Control Protocol, to jest NCP, koji je bio tako dizajniran da kada bi došlo do eventualne poteškoće u radu glavnog računara, jednostavno bi celokpna komunikacija bila prekidana, a što je uopšteno uticalo i na kvalitet rada određene mreže, odnosno prenosa podataka putem nje.
Za idejnog tvorca TCP/IP protokola kakvog ga danas poznajemo je najpre zaslužan Bob Kan koji je donekle izmenio prvobitni tip ovog protokola, te je u njega uneo mnogobrojne dodatne performanse koje su mu omogućile značajno kvalitetniji način funkcionisanja. Zapravo su on i njegov kolega, Vin Cerf prethodno pomenuti TCP protokol podelili na 3 i to na TCP koji je trebalo da maksimalno podrži kontrolu toka, a kako ne bi došlo do promena u radu ukoliko bi se određeni paket izgubio. Tom prilikom je kreiran i IP, čija je osnovna svrha bila da vrši adresiranje, kao i da određene pakete prosleđuje, ali i takozvani User Datagram Protocol, skraćeno UDP, čija je osnovna uloga bila da omogući neometano pristupanje IP servisima.
Negugo nakon toga su počele na svetskom nivou da se razvijaju lokalne mreže - LAN (Local Area Network), a kada se javlja i takozvani eternet (Ethernet) uz čiju pomoć se pomenute mreže primarno i razvijaju. Gotovo istovremeno se pojavljuje i SATNET, čija je funkcija bila da poveže računare na teritoriji Evrope i Sjedinjenih Američkih Država i to preko satelita. Sve to se zbivalo 1973. godine, kada je i zvanično bio ukinut NCP, tako da TCP/IP postaje standardni protokol koji se koristi na svim računarima, a oni koji su do tog trenutka koristili ukinuti NCP su imali obavezu da se prebace na ovaj protokol.