Prema definiciji, pod pojmom piksel ( engl. pixel ) se smatra najmanji grafički element bitmap slike. Jedinica piksel se ne odnosi na grafiku vektorskog formata, već samo na rastersku grafiku. Termin piksel je izveden iz dve engleske reči : picture i element, pa se može slobodno prevesti i kao element slike.
Kada se kaže najmanji grafički element, pod tim se podrazumeva element koji se može obrađivati, odnosno kome se može dati boja.
Da bi jedna fotografija mogla da se pretvori u digitalni format, neophodno je da se prikaže kao niz bitova, to jest bajtova, pa je neophodno da se određena fotografija prevede u više manjih delova, odnosno piksela. Svaki od tih delova ima svoju , jedinstvenu boju.
Kada se kaže da neka fotografija ima toliko i toliko piksela, to se odnosi zapravo na te male delove iz kojih je određena fotografija sačinjena. Broj piksela umnogome utiče na kvalitet same fotografije, ali i na njene stvarne dimenzije. Takođe, vrlo je važno znati koliko određena digitalna fotografija ima piksela da bi se moglo znati koliki prostor zauzima u memoriji računara, mobilnog telefona ili na disku.
Pored toga, pojam piksel ima i značenje najmanje adresibilne tačke koju monitor može da predstavi, kako glasi njegova definicija u ovom slučaju. Ukoliko govorimo o monitorima koji imaju katodnu cev, pod vrednošću od 1 piksela se smatraju tri izuzetno bliske tačke, a svaka od njih je različite boje. Boje u okviru piksela su raspoređene na sledeći način : crvena ( engl. red ), zelena ( engl. green ) i plava ( blue ). Ukoliko korisnik pokuša da promeni intenzitet ovih boja, menja se svaka od njih pojedinačno, čime se utiče zapravo na promenu boje piksela.
Kada su u pitanju LCD ili TFT ekrani, onda se piksel definiše kao mali kvadrat, odnosno mali pravougaonik. Manja jedinica, subpiksel ili podpiksel se odnosi na te tri tačke, koje ga čine. Ukoliko je potrebno dati kompletnu informaciju o nekom pikselu, to podrazumeva informaciju o : njegovom položaju ( to jest koordinatama po širini, odnosno visini ), nijansi boje piksela, te intenzitetu njegove osvetljenosti.
Veliki je broj mogućnosti za postizanje različitih nijansi piksela, a u ovom slučaju se pojam nijansa definiše kao dubina određene boje. Postoji 4 standardna stepena koja se odnose na dubinu boja piksela i to : 16 i 256 boja, 16 - bitna i 24 - bitna dubina. Pojam 16 - bitna boja znači da postoji hiljade različitih nijansi, dok su u 24 - bitnoj dubini prisutni milioni različitih nijansi.
Broj piksela u okviru određene fotografije se definiše pomoću rezolucije. Rezolucija se razlikuje u zavisnosti o proizvođača, a njom se definiše optimalna i maksimalna vidljivost. Većina standarda vezanih za rezoluciju se upravlja prema snazi grafičke kartice. Ukoliko je, recimo rezolucija manja znači da je manje precizna vidljivost detalja na digitalnoj fotografiji, manja je oštrina, ali je manji i prostor koji može da zahvati objektiv kamere.
Veličina piksela igra vrlo važnu ulogu u definisanju oštrine, to jest vrlo je važno precizno definisanje razlike između dijagonalno postavljenih subpiksela iste boje. Obično je vrednost oštrine koja se definiše ispod 0,25 milimetara oznaka za bolju oštrinu. Ovo je samo jedan segment koji je važan za ocenu oštrine, stim što na nju utiču i mnoge druge karakteristike.
Treba imati na umu da je piksel kod računara strogo definisan kao kvadrat, dok je piksel na televizijskim ekranima definisan kao pravougaonik. Zato je neophodno da prilikom prenosa neke digitalne fotografije sa jednog na drugi uređaj, bez obzira u kom smeru se prenos odvijao koristiti neki program koji pretvara jedan format digitalne fotografije ili videa u drugi.