Činjenica je da su mnogi koji ne poseduju dovoljno informacija skloni da navedu da su Java i JavaScript potpuno istovetni programski jezici, pa ćemo svakako ovom prilikom precizirati šta se tačno podrazumeva pod odrednicom JavaScript.
U pitanju je takozvani objektni skriptni jezik, čija je osnovna svrha korišćenja vezana za poboljšanje dinamike određene stranice. Zapravo je stvar u tome da kada se koristi HTML kod, njegova uloga je samo da oblikuje određene elemente stranice, kao što su recimo tekst, tabele, linkovi ili forma, te da ih nakon toga uredi, ali ovaj kod nema ulogu da odredi na koji način će se konkretni elementi ponašati. Upravo tada se u čitav procesu uključuje JavaScript, koji ima značajnu ulogu u kreiranju ponašanja ovih elemenata. A kada se on kombinuje sa HTML - om i CSS - om, tada nastaje takozvani dinamički HTML (DHTML).
Kada se kaže da je neki skriptni jezik objektni, to zapravo znači da osoba koja radi sa njim treba da odredi i tip podataka, ali i da definiše koja će tačno funkcija biti primenjena, a što se mora precizirati na osnovu strukture konkretnih podataka. Takav princip dovodi do toga da struktura određenih podataka ustvari počinje da bude tretirana kao objekat u okviru koga se nalaze i ti podaci i određene funkcije. Korišćenjem ovog programskog jezika se takođe određuju i odnosi između dva objekta.
Ovaj skriptni jezik je sačinjen od, naravno brojnih komandi, koje se moraju očitati u okviru specijalnog programa koji je nazvan Interpreter, to jest takozvani prevodilac. On služi da se te komande i očitaju, a da istovremeno ne budu prevedene u takozvanim mašinski jezik. Tačnije, tada komande bivaju iščitane direktno iz koda, pa zato i kažemo da se programski jezik JavaScript izvršava na Client side, to jest na strani korisnika, a što je bukvalan prevod. Jednostavnije rečeno, stvar je u tome da se sve to izvršava na onom računaru na kome određeni korisnik pokreće sadržaj sa ovim programskim jezikom- ovde je jasno uočljiva razlika u odnosu na HTML, koji funkcioniše tako da korisnik, praktično rečeno određene podatke šalje na obradu konkretnom serveru, ali se zahteva da oni budu u potpunosti validni. JavaScript zapravo vrši sve potrebne provere podataka već u konkretnom brauzeru i na taj način doprinosi boljem i kvalitetnijem funkcionisanju čitavog procesa.
Smatra se upravo da je jedan od najpopularnijih skriptnih jezika koji se koristi u današnje vreme baš JavaScript, a posebno je dobro to što je on podržan od strane svih onih pregledača koji imaju najčešću primenu (Mozilla Firefox, Opera, Internet Explorer i drugi).
Nakon što je zvanično nastao World Wide Web, kompanija Netscape je kreirala zapravo prvi skriptni jezik, čiji je primarni cilj bio da se poveća dinamičnost konkretnih web stranica, odnosno njihova interaktivnost. A u pitanju je bio takozvani skriptni jezik Mocha, koji je nedugo zatim nazvan LiveScript, da bi na kraju počeo da funkcioniše pod današnjim nazivom. Međutim, tu je i nastala velika zbrka, baš zbog toga što su ljudi mislili da je Java isto što i JavaScript. Danas se smatra da je pomenuta kompanija iskoristila ovaj naziv isključivo u svrhu marketinga, ali je ipak kompanija Microsoft iskoristila taj trenutak i plasirala takozvani VBScript skript jezik, a u tom periodu je u aktuelni Internet Explorer 3.0 bio integrisan takozvani JScript. Da bi bile rešene sve te nesuglasice, kompanija koja je kreirala JavaScript je poslala Evropskoj organizaciji za standardizaciju JavaScript ECMA (European Computer Manufacturers Association) i od tada se standardizovana verzija ovog jezika naziva ECMAScript, stim što se ta odrednica gotovo uopšte ne koristi. Zna se da je JAvaScript kreirao Brendon Eich, a najvažniji elementi ovog programskog jezika su, praktično rečeno preuzeti iz Self programskog jezika, ali je naravno sve to unapređeno. Tako da je gotovo nezamislivo da bilo koja web aplikacija radi upravo bez njega.
Sličnost između Java i JavaScript - a gotovo da ne postoji, osim nijansi, a one se najpre ogledaju u sintaksi, budući da i jedan i drugi programski jezik donekle slede pravila koja na vodi jezik C. Ipak, postoje vrlo lako uočljive razlike između ova dva skriptna jezika, a na prvom mestu se ogledaju u činjenici da je Java okarakterisana kao objektno - orijentisani jezik, dok je JavaScript isključivo objektni. A tu je i razlika koja se odnosi na to da Java zahteva prethodno definisanje tipova promenljivih, dok to nije slučaj kod JavaScript - a.