Osnovna odrednica pojma vektor je vezana za oblast matematike i to izvorno za takozvanu linearnu algebru, a njegova uloga u tom slučaju je vezana za razlikovanje određenih veličina, koje se svakako javljaju u prirodi i koje svakako imaju pravac, smer i intenzitet. Inače, u ovoj oblasti postoje dva osnovna parametra na osnovu kojih se određuje jedan vektor, stim da su svakako u pitanju on veličine koje se odnose prvenstveno na oblast geometrije.
Međutim, nas ovom prilikom zanima šta se podrazumeva pod pojmom vektor u oblasti računarstva i informatike? Naime, u pitanju je takozvana vektorska grafika, a koja je još poznata i kao geometrijsko oblikovanje, te se skraćeno govori da je u pitanju vektor, tako da svakako ne treba odrednicu vektor u matematici i u oblasti informacionih tehnologija smatrati istovetnima.
Dakle, geometrijsko oblikovanje zapravo podrazumeva onakav način prikazivanja određene slike koji uključuje različite geometrijske oblike, a primarno se tu misli na linije i tačke, zatim na krive i takozvane poligone, Isto tako postoji i takozvana rasterska ili bitmap grafika, a koja je i značajno složenija od vektorske.
Brojnim ispitivanjima i analizama je utvrđeno da oblici koji su izrađeni na ovaj način mogu mnogo lakše da budu zapamćeni, budući da su oni sačinjeni od nekih prostijih geometrijskih oblika, ali trebalo bi imati na umu da se upravo vektori koriste kada treba da bude izrađena grafika u dve dimenzije , stim da je posebno zanimljivo napomenuti i da većina 3D slika zapravo nastaje od dvodimenzionalnih vektora. Za razliku od rasterske grafike, vektori dopuštaju neprekidno menjanje, tako da postoji mogućnost ne samo da se izmeni rezolucija, već i da se određena slika pomeri, popuni ili okrene, a tom prilikom neće doći do smanjenja kvaliteta konkretne slike.
Napominjemo da je, generalno manja veličina vektorske slike nego rasterske, a ko god želi može da zumira određeni segment vektora i to bez bojazni da će doći do smanjenja ili gubitka kvaliteta cele fotografije. Takođe je omogućeno u okviru vektorske grafike i da budu izvršene neke promene koje su značajno zahtevnije, ali ni tom prilikom neće doći do umanjenja njenog kvaliteta.
Bitno je naglasiti i to da se najčešće vektori koriste u situaciji kada je potrebno neku sliku obraditi na jednostavniji način, a za neke ozbiljnije izmene je svakako preporučljivo koristiti rastersku grafiku. Kako se relativno često događa da se ova dva termina pominju zajedno, trebalo bi naglasiti da je bitna razlika između vektorske i rasterske grafike. Najpre da kažemo da je osnov na koji funkcioniše vektorska grafika vezan za načela geometrije, tačnije za vektore, a sa tim u vezi je dobro istaći i da je vektor definisan kao veličina koja ima i svoju početnu tačku i svoju završnu tačku, kao i daljinu, odnosno smer. Podrazumeva se da ako je u pitanju kriva linija, onda postoje i one tačke u okviru konkretnog vektora pomoću kojih se ta linija definiše, kao i svi uglovi koje tvori. Uz primenu vektorske grafike nastaju različiti geometrijski oblici, kao što su na primer trouglovi, krugovi ili kvadrati, te mnogi drugi. Uzevši u obzir da je ovo vrsta grafike, na prvom mestu utemeljena na brojnim matematičkim funkcijama, to se ne umanjuje kvalitet određene slike ukoliko se ona smanjuje ili uvećava i to beskonačno. Baš zato se i vrlo često za vektor, to jest vektorsku grafiku koristi simboličan naziv grafika bez gubitaka, to je takozvana Loss Less grafika. Najčešće se ova vrsta obrade fotografije koristi ako je potrebno izraditi logotip određene kompanije.
Nasuprot njoj, rasterska grafika podrazumeva celokupnu mrežu i vertikalnih i horizontalnih linija, a koje sačinjavaju jedno polje u okviru koga se nalaze pikseli. Dakle, ona slika koja je obrađena u ovom formatu je sačinjena od tačno određenog broja piksela, a svaki od njih ima tačno definisanu boju. Kada se slika koja je obrađena na ovaj način povećava, tada dolazi do promene njenog kvaliteta, a koji postaje znatno lošiji, jer golim okom bivaju vidljivi svi pikseli.